08.08.2023.Piše: Petar Ristović
Uklesano u kamenu: Crvena vina vinarije Matalj
Degustacija Bukovskog Cuvea, Kremena i Kremen Kamena, i promocija Zamne 2020, učvrstili su reputaciju Negotinske Krajine kao regiona za vrhunska crvena vina
Promocija Zamne 2020, novog crvenog vina negotinske vinarije Matalj, kao i retrospektivna degustacija nekih već poznatih etiketa: od Bukovskog Cuvea do Kremena i Kremen Kamena, učvrstili su reputaciju Negotinske Krajine kao jednog od najboljih regiona za vrhunska crvena vina u Srbiji. I to je činjenica za koju možemo slikovito da kažemo da je doslovno uklesana u kamenu. Ili – u Kamenu.
Šta posle Kamena? Tako nešto sigurno se pitao Nikola Mladenović Matalj posle svih uspeha koje je u protekloj deceniji njegova vinarija postigla sa Kremen Kamenom, kaberne sovinjonom koji danas uživa kultni status među ljubiteljima vina. Vinarija Matalj svojim radom u protekle dve decenije zacementirala je status Negotinske krajine kao regiona čiji teroar posebno odgovara crnim sortama, kako internacionalnim, tako i autohtonim.
Kada se pomene ime Matalj, činjenica je da većina pomisli na kaberne sovinjon, iako njihova bela vina ni tržištu, ni degustatorima na vinskim ocenjivanjima nisu ništa manje zanimljiva. Dobar primer je Terasa Chardonnay, vino koje verno reflektuje karakter regije, budući da je ono iz berbe u berbu jednako sočno, meko i sortno. Tu je i proslavljena Bukovska bagrina, vino od stare sorte koju je upravo Nikola Mladenović otrgao sa ivice totalne propasti i nestanka, uspevajući da u poslednjm trenutku umatiči zasad od plemki iz jednog od poslednjih starih vinograda i to pretvori u komercijalni zasad koji se i dalje polako proširuje. U portfoliju belih Matalja nalazi se i sveži, vibrantni beli sovinjon koji samo dokazuje širok spektar mogućnosti negotinskog terora na različitim pozicijama.
Ipak, prva asocijacija na vinariju Matalj i dalje su crvena vina, i to na prvom mestu kaberne sovinjon. Nikola Mladenović potpuno je svestan te reputacije, ali ne dopušta da ostane ušuškan na lovorikama:
- Daleko od toga da je sve rečeno o negotinskim kaberneima ili ukupno crvenim vinima. Jeste uspeh da smo prepoznati kao region čiji vinogradi daju odličan i vredan kaberne i da smo svoj stil vina dobro definisali. Više sam nego zadovoljan svime što je vinarija Matalj postigla i na domaćoj i na međunarodnoj sceni – kaže on u razgovoru za Vino & Fino, dok ga podsećamo na višestruke trofeje koji su se za Kremen Kemen, ali i klasični Kremen, nizali godinama: od dvostrukog šampiona Srbije, do trofeja za najbolje vino Balkana, pa do duplog Dekanterovog zlata – što i danas ni jednoj vinariji nije pošlo za rukom u istoj godini. Napokon, Kremen Kamen proglašen je i vinom decenije u izboru našeg magazina pre dve godine.
Mladenović sve te nagrade smatra značajnim:
- Sve to nam je samo pomoglo da sa publikom lakše iskomuniciramo ono u šta smo zaista verovali od početka: u specifičnost našeg teroara i njegovu podobnost za kaberne sovinjon. Važno je da priznanja nisu bila jednokratna, već kontinuirana. Sada idemo dalje, jer verujem da je Krajina odlična i za tradicionalne sorte, ali i neke druge internacionalne. Zato idemo dalje, korak po korak i tržištu već nudimo neka nova vina u koja verujemo.
Rad vinarije Matalj na reafirmaciji tradicionalnih sorti, kupaža i vina specifičnih za Krajinu iznedrio je crveno vino Bukovski Cuvee. Tradicionalno, ali u međuvremenu zaboravljeno „Negotinsko crno“ na putu je da vaskrsne baš kod Matalja. Slično kao i sa bagrinom, tako je pre deceniju u njihovim vinogradima započet rad na vraćanju u život začinka, prokupca i četereške, sorte poznatije pod imenom kadarka u ostatku Srbije. Upravo te tri sorte činile su tradicionalnu negotinsku kupažu. Vinarija Matalj složila je deo tog mozaika u svom Bukovskom kuveu, stvarajući kupažu prokupca i začinka, kojima se četereška nedavno pridružila. Inače, iako je vino dobilo ime po lokalitetu Bukovo i izgovara se Bukovski, sa silaznim akcentom na „o“, publika ga je prihvatila sa drugačijim izgovorom i uzlaznim akcentom, stvarajući vezu sa piscem Čarlsom Bukovskim.
Ne smeta nam to – smeje se Mladenović - navikli smo i čak i sami prihvatili. Ko zna, možda ima neka tajna veza – kaže on.
Na tržištu je trenutno Bukovski Cuvee iz 2019 godine, veoma dobre berba. Elegancija i autentičnost karakterišu ovo vino u čijem se mirisu prokupac najpre prepoznaje. Enolog Mladen Dragojlović kaže da je u pitanju jedan malo drugačiji prokupac:
- Tu mislim pre svega na način fermentacije i odležavanja malo drugačijim tehnikama. Ideja je da to vino bude potpuno autohtono i zato je odležavalo godinu i po samo u srpskom hrastu i to već korišćenom, kako bismo što manje uticali na izvorni karakter vina. Ono ima laganije i nežnije telo koje nismo hteli da opterećujemo. Ono što me raduje kod Bukovskog je grožđe koje je sve bolje i bolje kako je vinograd stariji – rekao je Dragojlović.
Nikola Mladenović kaže da je ideja bila da se oživi autentično vino Negotina:
- Bukovski predstavlja kulturno nasleđe, vina od ovih sorti traju kroz vekove, postoje dugo i mi smo se samo nadovezali na tu tradiciju. Pokazalo se da to vekovno iskustvo potpuno funkcioniše, da postoje razlozi zašto je ta kupaža baš takva. Videli smo da je začinak tu da daje boju, začinske note i kiseline koje daju kičmu vinu, a prokupac je kao temelj sa taninima i voćnim karakterom – kaže on i dodaje:
- Iznenadilo me je koliko tu ima potencijala i kako je tržište dobro odreagovalo na Bukovski kuve. On je mnogo drugačiji od kabernea i internacionalnih sorti u Krajini i učvršćuje me u uverenju da je Negotin zaista teroar širokih mogućnosti. Naša vinogorja se razlikuju, a i u okviru njih je pravo bogatstvo mikroteroara i zemljišta: od kamena, preko šljunka i peska, do krečnjaka i gline.
Upravo na ideji drugačijeg teroara nastalo je i crveno vino Zamna iz 2020, koje se priprema da pred publiku izađe na jesen ove godine. Kupaža kaberne frana sa malo kaberne sovinjona nešto je sasvim novo u portfoliju Matalja. Zavodljivi kaberne fran sa petnaest odsto svog rođaka kaberne sovinjona, ekspresivno je voćan, sočan i potpuno drugačiji od Kremen Kamena.
Negotinska Krajina - jedan od najboljih teroara za crvena vina u Srbiji
- U ovom slučaju jasno vidimo razlike u zemljištu i položaju. Grožđe za Zamnu dolazi iz vinograda Terasa, uz Dunav, sa šljunkovitog terena. To je u svakom smislu drugačije od Tamniča i vinograda iz kojih dolazi Kamen. Ta vina su veoma različita, čista ekspresija dva teroara i to je ono na čemu mi insistiramo. U pitanju je vinograd star pet godina. Očekujem da ćemo u budućnosti tek da spoznamo njegov pun potencijal, ali već sada smo prezadovoljni rezultatom – kaže Mladenović.
Zamna 2020 je vino koje je dobilo ime po kanjonu reke Zamne, pritoke Dunava kraj sela Mihajlovac, u čijoj se blizini nalaze vinogradi. Ima petnaest odsto alkohola i odležavalo je godinu dana u francuskom hrastu. Zrelo, intenzivno i raskošno voćno, robusno i puno, ali veoma skladno, sa jasnim sortnim karakterom i dobro integrisanim drvetom izgleda kao budući favorit vinske publike u Srbiji.
Prilikom promocije crvenog dela portfolija vinarije Matalj, upriličene u Beogradu i Novom Sadu, publika je, uz Zamnu i Bukovski, imala priliku da proba i već dobro poznate favorite Kremen i Kremen Kamen, ali ovoga puta vertikalu starih berbi, kao i nekoliko vina odležalih u magnum bocama.
Već je Kremen iz 2016 u magnum boci bio dovoljan da se zaključi u kom pravcu će se nastaviti degustacije. Ni trunke zamora u vinu, već samo obilje potencijala za dalje odležavanje. Kremen je inače klasična etiketa Matalja, iz vinograda Kremenjača kraj sela Tamnič. Svaka berba veran je odraz teroara, pa je vino prepoznatljivo i dobro i u izazovnim godinama što je dokazala i 2020. U njemu je kaberne sovinjon sa samo deset odsto merloa, a važnost ove etikete za vinariju je nemarljiva, budući da je čitava priča oko velikih crvenih vina Matalja i nastala oko njega. Potencijal Kremena jasno se video i u vinu iz 2017, natočenom iz magnuma: iako iz tople godine, raskošne je voćnosti i dalje, lepršavo, kao da je juče flaširano.
Naravno, najveće zvezde bile su boce sa etiketom Kremen Kamen. To premijum vino, čisti kaberne sovinjon, takođe se pravi od grožđa iz Kremenjače, ali samo iz određenih delova vinograda, strogom selekcijom i samo u dobrim godinama. Kremen Kamen 2019 vino je koje je bilo rasprodato za samo četiri meseca od puštanja u prodaju i to pre svega jer je bez sumnje ovo bila njegova najbolja berba do sada. Ovo vino se tek sada polako razvija i kreće kao svom vrhuncu. Sklad, prepoznatljiva voćnost crnih bobica, eukaliptus i menta, plemenito drvo, struktura i integracija tanina – sve je tu.
Ništa manje nije pokazao ni Kamen iz 2017, tek sada pristigao u fazu da ga treba otvarati i piti. Veoma ekstraktivno, sa obiljem mirisa crnog voća, kedrovine i poslovičnog eukaliptusa - često karakterističnog za kaberne iz Negotinske krajine - odlikuje se i moćnom strukturom, izvanrednom svežinom i potencijalom za odležavanje. Kako je već ranije rečeno: vina sa finesom, stvorena da traju!
Šta posle Kamena? Tako nešto sigurno se pitao Nikola Mladenović Matalj posle svih uspeha koje je u protekloj deceniji njegova vinarija postigla sa Kremen Kamenom, kaberne sovinjonom koji danas uživa kultni status među ljubiteljima vina. Vinarija Matalj svojim radom u protekle dve decenije zacementirala je status Negotinske krajine kao regiona čiji teroar posebno odgovara crnim sortama, kako internacionalnim, tako i autohtonim.
Kada se pomene ime Matalj, činjenica je da većina pomisli na kaberne sovinjon, iako njihova bela vina ni tržištu, ni degustatorima na vinskim ocenjivanjima nisu ništa manje zanimljiva. Dobar primer je Terasa Chardonnay, vino koje verno reflektuje karakter regije, budući da je ono iz berbe u berbu jednako sočno, meko i sortno. Tu je i proslavljena Bukovska bagrina, vino od stare sorte koju je upravo Nikola Mladenović otrgao sa ivice totalne propasti i nestanka, uspevajući da u poslednjm trenutku umatiči zasad od plemki iz jednog od poslednjih starih vinograda i to pretvori u komercijalni zasad koji se i dalje polako proširuje. U portfoliju belih Matalja nalazi se i sveži, vibrantni beli sovinjon koji samo dokazuje širok spektar mogućnosti negotinskog terora na različitim pozicijama.
Ipak, prva asocijacija na vinariju Matalj i dalje su crvena vina, i to na prvom mestu kaberne sovinjon. Nikola Mladenović potpuno je svestan te reputacije, ali ne dopušta da ostane ušuškan na lovorikama:
- Daleko od toga da je sve rečeno o negotinskim kaberneima ili ukupno crvenim vinima. Jeste uspeh da smo prepoznati kao region čiji vinogradi daju odličan i vredan kaberne i da smo svoj stil vina dobro definisali. Više sam nego zadovoljan svime što je vinarija Matalj postigla i na domaćoj i na međunarodnoj sceni – kaže on u razgovoru za Vino & Fino, dok ga podsećamo na višestruke trofeje koji su se za Kremen Kemen, ali i klasični Kremen, nizali godinama: od dvostrukog šampiona Srbije, do trofeja za najbolje vino Balkana, pa do duplog Dekanterovog zlata – što i danas ni jednoj vinariji nije pošlo za rukom u istoj godini. Napokon, Kremen Kamen proglašen je i vinom decenije u izboru našeg magazina pre dve godine.
Mladenović sve te nagrade smatra značajnim:
- Sve to nam je samo pomoglo da sa publikom lakše iskomuniciramo ono u šta smo zaista verovali od početka: u specifičnost našeg teroara i njegovu podobnost za kaberne sovinjon. Važno je da priznanja nisu bila jednokratna, već kontinuirana. Sada idemo dalje, jer verujem da je Krajina odlična i za tradicionalne sorte, ali i neke druge internacionalne. Zato idemo dalje, korak po korak i tržištu već nudimo neka nova vina u koja verujemo.
Rad vinarije Matalj na reafirmaciji tradicionalnih sorti, kupaža i vina specifičnih za Krajinu iznedrio je crveno vino Bukovski Cuvee. Tradicionalno, ali u međuvremenu zaboravljeno „Negotinsko crno“ na putu je da vaskrsne baš kod Matalja. Slično kao i sa bagrinom, tako je pre deceniju u njihovim vinogradima započet rad na vraćanju u život začinka, prokupca i četereške, sorte poznatije pod imenom kadarka u ostatku Srbije. Upravo te tri sorte činile su tradicionalnu negotinsku kupažu. Vinarija Matalj složila je deo tog mozaika u svom Bukovskom kuveu, stvarajući kupažu prokupca i začinka, kojima se četereška nedavno pridružila. Inače, iako je vino dobilo ime po lokalitetu Bukovo i izgovara se Bukovski, sa silaznim akcentom na „o“, publika ga je prihvatila sa drugačijim izgovorom i uzlaznim akcentom, stvarajući vezu sa piscem Čarlsom Bukovskim.
Ne smeta nam to – smeje se Mladenović - navikli smo i čak i sami prihvatili. Ko zna, možda ima neka tajna veza – kaže on.
Na tržištu je trenutno Bukovski Cuvee iz 2019 godine, veoma dobre berba. Elegancija i autentičnost karakterišu ovo vino u čijem se mirisu prokupac najpre prepoznaje. Enolog Mladen Dragojlović kaže da je u pitanju jedan malo drugačiji prokupac:
- Tu mislim pre svega na način fermentacije i odležavanja malo drugačijim tehnikama. Ideja je da to vino bude potpuno autohtono i zato je odležavalo godinu i po samo u srpskom hrastu i to već korišćenom, kako bismo što manje uticali na izvorni karakter vina. Ono ima laganije i nežnije telo koje nismo hteli da opterećujemo. Ono što me raduje kod Bukovskog je grožđe koje je sve bolje i bolje kako je vinograd stariji – rekao je Dragojlović.
Nikola Mladenović kaže da je ideja bila da se oživi autentično vino Negotina:
- Bukovski predstavlja kulturno nasleđe, vina od ovih sorti traju kroz vekove, postoje dugo i mi smo se samo nadovezali na tu tradiciju. Pokazalo se da to vekovno iskustvo potpuno funkcioniše, da postoje razlozi zašto je ta kupaža baš takva. Videli smo da je začinak tu da daje boju, začinske note i kiseline koje daju kičmu vinu, a prokupac je kao temelj sa taninima i voćnim karakterom – kaže on i dodaje:
- Iznenadilo me je koliko tu ima potencijala i kako je tržište dobro odreagovalo na Bukovski kuve. On je mnogo drugačiji od kabernea i internacionalnih sorti u Krajini i učvršćuje me u uverenju da je Negotin zaista teroar širokih mogućnosti. Naša vinogorja se razlikuju, a i u okviru njih je pravo bogatstvo mikroteroara i zemljišta: od kamena, preko šljunka i peska, do krečnjaka i gline.
Upravo na ideji drugačijeg teroara nastalo je i crveno vino Zamna iz 2020, koje se priprema da pred publiku izađe na jesen ove godine. Kupaža kaberne frana sa malo kaberne sovinjona nešto je sasvim novo u portfoliju Matalja. Zavodljivi kaberne fran sa petnaest odsto svog rođaka kaberne sovinjona, ekspresivno je voćan, sočan i potpuno drugačiji od Kremen Kamena.
Negotinska Krajina - jedan od najboljih teroara za crvena vina u Srbiji
- U ovom slučaju jasno vidimo razlike u zemljištu i položaju. Grožđe za Zamnu dolazi iz vinograda Terasa, uz Dunav, sa šljunkovitog terena. To je u svakom smislu drugačije od Tamniča i vinograda iz kojih dolazi Kamen. Ta vina su veoma različita, čista ekspresija dva teroara i to je ono na čemu mi insistiramo. U pitanju je vinograd star pet godina. Očekujem da ćemo u budućnosti tek da spoznamo njegov pun potencijal, ali već sada smo prezadovoljni rezultatom – kaže Mladenović.
Zamna 2020 je vino koje je dobilo ime po kanjonu reke Zamne, pritoke Dunava kraj sela Mihajlovac, u čijoj se blizini nalaze vinogradi. Ima petnaest odsto alkohola i odležavalo je godinu dana u francuskom hrastu. Zrelo, intenzivno i raskošno voćno, robusno i puno, ali veoma skladno, sa jasnim sortnim karakterom i dobro integrisanim drvetom izgleda kao budući favorit vinske publike u Srbiji.
Prilikom promocije crvenog dela portfolija vinarije Matalj, upriličene u Beogradu i Novom Sadu, publika je, uz Zamnu i Bukovski, imala priliku da proba i već dobro poznate favorite Kremen i Kremen Kamen, ali ovoga puta vertikalu starih berbi, kao i nekoliko vina odležalih u magnum bocama.
Već je Kremen iz 2016 u magnum boci bio dovoljan da se zaključi u kom pravcu će se nastaviti degustacije. Ni trunke zamora u vinu, već samo obilje potencijala za dalje odležavanje. Kremen je inače klasična etiketa Matalja, iz vinograda Kremenjača kraj sela Tamnič. Svaka berba veran je odraz teroara, pa je vino prepoznatljivo i dobro i u izazovnim godinama što je dokazala i 2020. U njemu je kaberne sovinjon sa samo deset odsto merloa, a važnost ove etikete za vinariju je nemarljiva, budući da je čitava priča oko velikih crvenih vina Matalja i nastala oko njega. Potencijal Kremena jasno se video i u vinu iz 2017, natočenom iz magnuma: iako iz tople godine, raskošne je voćnosti i dalje, lepršavo, kao da je juče flaširano.
Naravno, najveće zvezde bile su boce sa etiketom Kremen Kamen. To premijum vino, čisti kaberne sovinjon, takođe se pravi od grožđa iz Kremenjače, ali samo iz određenih delova vinograda, strogom selekcijom i samo u dobrim godinama. Kremen Kamen 2019 vino je koje je bilo rasprodato za samo četiri meseca od puštanja u prodaju i to pre svega jer je bez sumnje ovo bila njegova najbolja berba do sada. Ovo vino se tek sada polako razvija i kreće kao svom vrhuncu. Sklad, prepoznatljiva voćnost crnih bobica, eukaliptus i menta, plemenito drvo, struktura i integracija tanina – sve je tu.
Ništa manje nije pokazao ni Kamen iz 2017, tek sada pristigao u fazu da ga treba otvarati i piti. Veoma ekstraktivno, sa obiljem mirisa crnog voća, kedrovine i poslovičnog eukaliptusa - često karakterističnog za kaberne iz Negotinske krajine - odlikuje se i moćnom strukturom, izvanrednom svežinom i potencijalom za odležavanje. Kako je već ranije rečeno: vina sa finesom, stvorena da traju!
