04.11.2024.
Vina od naših sorti su posebna!
Niz međunarodnih uspeha za Bukovski Cuvee vinarije Matalj
Nikola Mladenović Matalj
Čitava večnost za srpsko vinarstvo prošla je od 2013. godine kada je kaberne sovinjon Kremen vinarije Matalj iz Negotinske Krajine doneo prvo zlato za Srbiju sa balkanskog šampionata vina BIWC u Sofiji. U svega nekoliko godina taj kaberne je vaspostavio etalon kvaliteta na ovim prostorima, a vinar Nikola Mladenović Matalj mogao se konačno posvetiti svom snu: da autohtone, decenijama zapostavljene sorte prokupac, začinak, crnu tamjaniku, bagrinu pa i kadarku - koju u Krajini znaju pod loklanim imenom četereška - vrati na mesto koje zaslužuju.
Rečeno bi učinjeno kada se Mladenović zaputio tajnovitim stazama Negotinske Krajine u potrazi za zaboravljenim sortama vinskog grožđa. Zagazio je malo i preko granica Bugarske i Rumunije praćen gunđanjem vinskih stručnjaka zbog „ćoravog“ posla traženja sadnih materijala za neke buduće, možda sasvim neizvesne vinograde.
„Drž’ se ti kabernea“, savetovali su - ne bez osnova, jer, zaista, Krajina je pokazala da možemo da je smatramo jednim od najboljih teroara za kaberne sovinjon na svetu - ali onda se 2018. u bocu slio prvi Bukovski Cuvee kao blend prokupca i začinka. Već dve berbe kasnije nastalo je vino nagrađeno dvostrukim zlatom na onom istom BIWC nadmetanju 2023. godine, da bi u proleće stiglo i srebro sa Decanter World Wine Awards u Londonu. A nedavno i zlato iz Beča.
Negotinsko crno, vino koje se od prokupca, začinka i kadarke nekada radilo i pilo na istoku Srbije je zapravo svetlo na kraju tunela koje Matalj traži. A to svetlo moglo bi čitavu vinsku Krajinu da izbaci u vinsku orbitu kako je to Mataljev kaberne već delom učinio. No, za tako nešto trebalo je prvo začinak vratiti u realnost.
Pre deset godina posađen je prvi hektar začinka i bagrine. Mešano. Već tada je vinar nagovestio da neće žuriti i sortna vina od ovih grožđa diskreditovati preranim puštanjem u promet već sačekati pravi momenat. Ko je probao novu Bagrinu uveren je da je trenutak došao, a začinak sa svojih 30% u Bukovskom dodaje boju i živost prokupcu, predivni miris svežeg voća, sočnost i svežinu.
Začinak koji je u Krajini preživeo doba filoksere danas nema mnogo tela ni tanina. Prija mu novo drvo pa najviše domete ove sorte treba posmatrati u ključu elegancije i umerene punoće, sa puno voćnosti ali i mineralnosti koja obara s nogu. I nikako samo kao bojadisera kadarke kako je decenijama korišćen, već sa puno pažnje položenog u francuski hrast od 500 litara.
U podrumu Matalj vinarije veliki broj barik buradi raznog tostiranja čuva brižljivo spremljene delove budućeg Bukovskog Cuvee-a.
Prokupac kom Matalj teži nosi onaj rasni miris grožđa protkan slatkim šljivama, sočnim višnjama i tamnim bobicama, sa finim začinskim tonovima bibera i malo tamnih tonova kafe. A od berbe 2022. verovatno se i kadarka (četereška, kako je u negotinskom kraju zovu) pridružuje u vinu i stavlja „tačku na i“ vinarevog autohtonog sna. U ovom trenutku to je divno vino sa reminescencijama na zrelo voće i mlečnu čokoladu, zavodljive mekoće. Sa svojim finim taninima i nežnim telom još mlada kadarka je sa pet ili sedam procenata prisustva zapravo savršen „začinak“ super Bukovskom budućnosti.
- Činjenica je da sam se na terenu susreo sa mnogo izazova u smislu vinogradarstva, sadnog materijala. Mnogo je još izazova pred nama. I javno mnenje je bilo izazov, uglavnom u lokalu, u smislu - „Imali smo te sorte pa to nije radilo“. No, vetar u leđa su mi davale činjenice koji su se kroz istoriju pokazale. Još je sedamdesetih godina profesor Laza Avramov bagrinu klasifikovao kao jedinu belu sortu sa potencijalom za vrhunska vina. Mi smo potom ovde imali suštinski ozbiljan prekid tokom 50 godina, možda i nesvesnog udaljavanja od tih sorti pod izgovorom modernizacije. To ne znači da sad treba prekinuti bavljenje vrhunskim internacionalnim sortama ali moramo imati i ovu našu priču. Jedino da iz nekad oporog vina začinka uz pomoć francuskog hrasta dođemo do svetski ozbiljnog rezultata, a zapravo smo već uspeli to da uradimo - rekao nam je iskreno Nikola Mladenović Matalj, negotinski vinar sa vizijom, kada smo ga pitali koliko je bilo teško tokom prvih godina obnavljanja autohtonog sortimenta.
Rečeno bi učinjeno kada se Mladenović zaputio tajnovitim stazama Negotinske Krajine u potrazi za zaboravljenim sortama vinskog grožđa. Zagazio je malo i preko granica Bugarske i Rumunije praćen gunđanjem vinskih stručnjaka zbog „ćoravog“ posla traženja sadnih materijala za neke buduće, možda sasvim neizvesne vinograde.
„Drž’ se ti kabernea“, savetovali su - ne bez osnova, jer, zaista, Krajina je pokazala da možemo da je smatramo jednim od najboljih teroara za kaberne sovinjon na svetu - ali onda se 2018. u bocu slio prvi Bukovski Cuvee kao blend prokupca i začinka. Već dve berbe kasnije nastalo je vino nagrađeno dvostrukim zlatom na onom istom BIWC nadmetanju 2023. godine, da bi u proleće stiglo i srebro sa Decanter World Wine Awards u Londonu. A nedavno i zlato iz Beča.
Negotinsko crno, vino koje se od prokupca, začinka i kadarke nekada radilo i pilo na istoku Srbije je zapravo svetlo na kraju tunela koje Matalj traži. A to svetlo moglo bi čitavu vinsku Krajinu da izbaci u vinsku orbitu kako je to Mataljev kaberne već delom učinio. No, za tako nešto trebalo je prvo začinak vratiti u realnost.
Pre deset godina posađen je prvi hektar začinka i bagrine. Mešano. Već tada je vinar nagovestio da neće žuriti i sortna vina od ovih grožđa diskreditovati preranim puštanjem u promet već sačekati pravi momenat. Ko je probao novu Bagrinu uveren je da je trenutak došao, a začinak sa svojih 30% u Bukovskom dodaje boju i živost prokupcu, predivni miris svežeg voća, sočnost i svežinu.
Začinak koji je u Krajini preživeo doba filoksere danas nema mnogo tela ni tanina. Prija mu novo drvo pa najviše domete ove sorte treba posmatrati u ključu elegancije i umerene punoće, sa puno voćnosti ali i mineralnosti koja obara s nogu. I nikako samo kao bojadisera kadarke kako je decenijama korišćen, već sa puno pažnje položenog u francuski hrast od 500 litara.
U podrumu Matalj vinarije veliki broj barik buradi raznog tostiranja čuva brižljivo spremljene delove budućeg Bukovskog Cuvee-a.
Nagrade za Bukovski dolaze iz vinograda
- Začinku je deset godina, prokupac je sađen 2017, biljke su se ukorenile - objašnjava Matalj u razgovoru za Vino & Fino i dodaje:
- Sad su to dublji sistemi koji lepo reaguju na klimu i poteze. No dosta je rada u vinogradu uloženo jer su ove sorte drugačije. Da ne ulazimo u detalje, ali definitivno su zahtevnije od internacionalnih. Dodatna priča je rad u podrumu gde smo sa enologom Mladenom Dragojlovićem razrađivali koncept negotinskog crvenog vina tražeći međuprostor između stilova pino noara i kabernea. Ali u stilu koji odgovara podlozi sa koje dolazi grožđe. Znači - to definitivno nisu vina u tipu kabernea po čemu smo poznati, ali ni pino noara. Nekako su posebna. A deo uspeha svakako pripada trendu konzumiranja laganijih vina u telu. Ta vina imaju prolaz na tržištu koji se u Bukovskom prepoznaje.
- Začinku je deset godina, prokupac je sađen 2017, biljke su se ukorenile - objašnjava Matalj u razgovoru za Vino & Fino i dodaje:
- Sad su to dublji sistemi koji lepo reaguju na klimu i poteze. No dosta je rada u vinogradu uloženo jer su ove sorte drugačije. Da ne ulazimo u detalje, ali definitivno su zahtevnije od internacionalnih. Dodatna priča je rad u podrumu gde smo sa enologom Mladenom Dragojlovićem razrađivali koncept negotinskog crvenog vina tražeći međuprostor između stilova pino noara i kabernea. Ali u stilu koji odgovara podlozi sa koje dolazi grožđe. Znači - to definitivno nisu vina u tipu kabernea po čemu smo poznati, ali ni pino noara. Nekako su posebna. A deo uspeha svakako pripada trendu konzumiranja laganijih vina u telu. Ta vina imaju prolaz na tržištu koji se u Bukovskom prepoznaje.
Prokupac kom Matalj teži nosi onaj rasni miris grožđa protkan slatkim šljivama, sočnim višnjama i tamnim bobicama, sa finim začinskim tonovima bibera i malo tamnih tonova kafe. A od berbe 2022. verovatno se i kadarka (četereška, kako je u negotinskom kraju zovu) pridružuje u vinu i stavlja „tačku na i“ vinarevog autohtonog sna. U ovom trenutku to je divno vino sa reminescencijama na zrelo voće i mlečnu čokoladu, zavodljive mekoće. Sa svojim finim taninima i nežnim telom još mlada kadarka je sa pet ili sedam procenata prisustva zapravo savršen „začinak“ super Bukovskom budućnosti.
- Činjenica je da sam se na terenu susreo sa mnogo izazova u smislu vinogradarstva, sadnog materijala. Mnogo je još izazova pred nama. I javno mnenje je bilo izazov, uglavnom u lokalu, u smislu - „Imali smo te sorte pa to nije radilo“. No, vetar u leđa su mi davale činjenice koji su se kroz istoriju pokazale. Još je sedamdesetih godina profesor Laza Avramov bagrinu klasifikovao kao jedinu belu sortu sa potencijalom za vrhunska vina. Mi smo potom ovde imali suštinski ozbiljan prekid tokom 50 godina, možda i nesvesnog udaljavanja od tih sorti pod izgovorom modernizacije. To ne znači da sad treba prekinuti bavljenje vrhunskim internacionalnim sortama ali moramo imati i ovu našu priču. Jedino da iz nekad oporog vina začinka uz pomoć francuskog hrasta dođemo do svetski ozbiljnog rezultata, a zapravo smo već uspeli to da uradimo - rekao nam je iskreno Nikola Mladenović Matalj, negotinski vinar sa vizijom, kada smo ga pitali koliko je bilo teško tokom prvih godina obnavljanja autohtonog sortimenta.
