03.10.2022.
Vranac – sorta koja povezuje vinski Balkan
Svetski dan vranca i ove godine biće obeležen 5. oktobra salonom vranca u Skoplju i bogatim programom radionica i predavanja
Peti oktobar, Svetski praznik vranca – Vranec World Day, i ove godine će biti obeležen podsećanjem vinoljubaca na potencijal, aktuelne domete i istoriju ove crne balkanske sorte. U Severnoj Makedoniji, Svetski dan vranca biće obeležen serijom predavanja i radionica, kao i salonom vina koji će biti održan u M6 Edukativnom centru u Skoplju, na kome će biti degustirano oko 50 vina od vranca, proizvedenih u Severnoj Makedoniji i u širem regionu Balkana.
Kako su najavili u udruženju Wines of Macedonia, ovogodišnji program obeležavanja Svetskog dana vranca. biće izuzetno dinamičan, i po četvrti put će okupiti proizvođače vina od vranca iz Makedonije i cele regije, kao i vinske eksperte i entuzijaste iz celog sveta, sa ciljem promocije vranca na međunarodnom tržištu. Pored Salona vranca, najzanimljiviji momenat obeležavanja Svetskog dana vranca biće masterklas pod nazivom Kako da iskoristimo vranac za međunarodnu promociju i pozicioniranje koji će održati Tomas Kurcijus, nosilac titule
Elena Mladenovska Jelenković, izvršna direktorka asocijacije Wines of Macedonia, rekla je da su praznici pojedinačnih sorti izuzetna prilika za promociju regionalne vinske baštine, i dodala da je u toku još jedna važna inicijativa usmerena ka osnaživanju balkanskog vinskog sektora:
- Vranec World Day zaslužuje da stoji rame uz rame sa drugim danima tokom kojih se proslavljaju međunarodne sorte vinove loze. Tokom poslednje decenije, trend proslavlanja pojedinačnih sorti doneo je višestruku korist, od kojih je najvažnije – bolje pozicioniranje i bolja prodaja vina od tih sorti. Imajući u vidu važnost promocije lokalnih i regionalnih sorti, Balkan Wine Network trenutno radi sa FAO (Food and Agriculture Organization of the United Nations) na stvaranju strategije za promociju Balkana kao vinskog regiona. Ovaj projekat umnogome će pomoći u stvaranju snažnijih vinskih sektora i u zajedničkoj promociji naših, balkanskih vina. Moramo da radimo zajedno kako bismo promenili percepciju po kojoj se pojam Balkan vezuje za konflikte i podele. Verujem da samo zajedničkim snagama, i fokusirajući se na ono što nas povezuje a ne na ono što nas deli, možemo da uvrstimo naša vina na vinsku mapu sveta – rekla je.
Elena Mladenovska Jelenković
Vranac je sorta od ogromnog značaja za naš deo Balkana. Ovo grožđe daje vino intenzivne tamnocrvene boje, kao i harmonične i veoma prepoznatljive arome sa izrazitim notama crnog bobičastog i crvenog voća. U Severnoj Makedoniji, tokom 72 godine koliko traje istorija vranca u ovoj zemlji – prvi čokoti zasađeni su na oglednom dobru Butel 1950. godine - postao je jedna od najvažnijih crnih sorti. U Crnoj Gori, postojbini sorte, 97% vinogradara u svom sortimentu ima čokote vranca i daleko je najvažnija sorta vinove loze, na kojoj počiva ogroman deo vinskog identiteta ove zemlje. Vranac je zastupljen i u vinogradima u Srbiji, a naročito u rejonu Tri Morave i u sremskom i leskovačkom rejonu. U Hercegovini ova sorta daje izvanredne rezultate, naročito u vrelom trebinjskom kraju gde se odomaćila sredinom prošlog veka.
Genetska istraživanja dokazala su autohtono balkansko poreklo vranca. Muški roditelj vranca je kratošija, a ženski, kako je relativno nedavno utvrđeno analizom genoma tokom velike studije Genetski diverzitet vinove loze u Crnoj Gori, jeste duljenga, veoma retka crnogorska sorta vinove loze.
Vranac najbolje rezultate daje na tipično južnjačkom tlu, na dobro osunčanim pozicijama i na umereno plodnom rastresitom i šljunkovitom tlu. Afinitet ove sorte prema toplim teroarima, uz njen izrazito voćni, dinamični karakter kakav odgovara potrebama današnjeg globalnog tržišta, i uz veliki potencijal za odležavanje, čini vranac jednim od velikih aduta balkanskog podneblja u vremenu klimatskih promena i evoluirajućih želja vinoljubaca koji u sve većoj meri preferiraju zanimljive autohtone sorte koje sa sobom nose priču dugu vekovima.
Kako su najavili u udruženju Wines of Macedonia, ovogodišnji program obeležavanja Svetskog dana vranca. biće izuzetno dinamičan, i po četvrti put će okupiti proizvođače vina od vranca iz Makedonije i cele regije, kao i vinske eksperte i entuzijaste iz celog sveta, sa ciljem promocije vranca na međunarodnom tržištu. Pored Salona vranca, najzanimljiviji momenat obeležavanja Svetskog dana vranca biće masterklas pod nazivom Kako da iskoristimo vranac za međunarodnu promociju i pozicioniranje koji će održati Tomas Kurcijus, nosilac titule
Elena Mladenovska Jelenković, izvršna direktorka asocijacije Wines of Macedonia, rekla je da su praznici pojedinačnih sorti izuzetna prilika za promociju regionalne vinske baštine, i dodala da je u toku još jedna važna inicijativa usmerena ka osnaživanju balkanskog vinskog sektora:
- Vranec World Day zaslužuje da stoji rame uz rame sa drugim danima tokom kojih se proslavljaju međunarodne sorte vinove loze. Tokom poslednje decenije, trend proslavlanja pojedinačnih sorti doneo je višestruku korist, od kojih je najvažnije – bolje pozicioniranje i bolja prodaja vina od tih sorti. Imajući u vidu važnost promocije lokalnih i regionalnih sorti, Balkan Wine Network trenutno radi sa FAO (Food and Agriculture Organization of the United Nations) na stvaranju strategije za promociju Balkana kao vinskog regiona. Ovaj projekat umnogome će pomoći u stvaranju snažnijih vinskih sektora i u zajedničkoj promociji naših, balkanskih vina. Moramo da radimo zajedno kako bismo promenili percepciju po kojoj se pojam Balkan vezuje za konflikte i podele. Verujem da samo zajedničkim snagama, i fokusirajući se na ono što nas povezuje a ne na ono što nas deli, možemo da uvrstimo naša vina na vinsku mapu sveta – rekla je.
Elena Mladenovska Jelenković
Vranac je sorta od ogromnog značaja za naš deo Balkana. Ovo grožđe daje vino intenzivne tamnocrvene boje, kao i harmonične i veoma prepoznatljive arome sa izrazitim notama crnog bobičastog i crvenog voća. U Severnoj Makedoniji, tokom 72 godine koliko traje istorija vranca u ovoj zemlji – prvi čokoti zasađeni su na oglednom dobru Butel 1950. godine - postao je jedna od najvažnijih crnih sorti. U Crnoj Gori, postojbini sorte, 97% vinogradara u svom sortimentu ima čokote vranca i daleko je najvažnija sorta vinove loze, na kojoj počiva ogroman deo vinskog identiteta ove zemlje. Vranac je zastupljen i u vinogradima u Srbiji, a naročito u rejonu Tri Morave i u sremskom i leskovačkom rejonu. U Hercegovini ova sorta daje izvanredne rezultate, naročito u vrelom trebinjskom kraju gde se odomaćila sredinom prošlog veka.
Genetska istraživanja dokazala su autohtono balkansko poreklo vranca. Muški roditelj vranca je kratošija, a ženski, kako je relativno nedavno utvrđeno analizom genoma tokom velike studije Genetski diverzitet vinove loze u Crnoj Gori, jeste duljenga, veoma retka crnogorska sorta vinove loze.
Vranac najbolje rezultate daje na tipično južnjačkom tlu, na dobro osunčanim pozicijama i na umereno plodnom rastresitom i šljunkovitom tlu. Afinitet ove sorte prema toplim teroarima, uz njen izrazito voćni, dinamični karakter kakav odgovara potrebama današnjeg globalnog tržišta, i uz veliki potencijal za odležavanje, čini vranac jednim od velikih aduta balkanskog podneblja u vremenu klimatskih promena i evoluirajućih želja vinoljubaca koji u sve većoj meri preferiraju zanimljive autohtone sorte koje sa sobom nose priču dugu vekovima.
