Restoran nedelje: Mama’s Bistro, Wine & Spirit Shop

Koliko ste puta prošli Topličinim vencem, pogledali ka Mama’s Bistro-u i pomislili da je to neko mesto za turiste, pa produžili dalje? E, pa toliko ste puta tako zaobišli jednu dobru ugostiteljsku priču koja već pet godina postoji tu, pred očima Beograđana, a nekako je ostala nepravedno zapostavljena. Mama’s Bistro je porodična priča u najlepšem smislu te reči. U nju su uključeni svi, mama, tata i dvojica sinova, koji dočekuju goste, uslužuju ih i brinu da se osećaju dobrodošlo, dok stariji sin Stefan, glavni kuvar, sam vodi kuhinju, bez pomoćnika. Sve to funkcioniše sa lakoćom i profesionalnošću koje ne odaju koliko je zapravo posla iza jednog ugostiteljskog objekta. Nema improvizacije ni utiska da je porodični posao jedini adut ovog mesta - naprotiv, tu su svi oni ugostiteljski kvaliteti zbog kojih poželite da ostanete još malo, a onda i da ponovo dođete.

Vesna, Nikola, Stefan i Bogdan Vujičić izgradili su mesto u kome se porodična povezanost ne završava na zajedničkom prezimenu i poslu, već se vidi u svakom detalju. Čak su i ambijent, mali, topao i ušuškan, uređivali zajedno, vodeći računa o sitnicama koje čine razliku. Mama je ovde zadužena za finansije, ali i za deserte, dok se ostatak porodice smenjuje između sale i kuhinje. Svako ima svoju ulogu, a zajedno čine tim koji zna šta znači ugostiti čoveka.

Mama’s Bistro otvoren je u februaru 2020. godine, neposredno pre nego što je pandemija koronavirusa zaustavila ugostiteljstvo. Posle zatvaranja, trebalo im je još vremena da se predstave domaćoj publici i izgrade krug gostiju. U početku su uglavnom dolazili stranci, a restoran je postao siguran izbor za turiste koji su želeli da upoznaju beogradsku gastronomsku scenu. Dobar trag o tome ostavljaju i ocene na TripAdvisoru, gde je restoran nosilac Travellers’ Choice oznake što ga svrstava među deset odsto najbolje ocenjenih restorana na svetu. Ipak, šteta bi bila da ga i danas posmatramo samo kao mesto za goste iz inostranstva. Ovo je restoran koji zaslužuje pažnju i domaće publike.

Kuhinja je kontinentalna, a jelovnik sastavljen tako da odgovara onome što porodica zaista može da izvede - bez preterano široke ponude i nepotrebnog komplikovanja. Nekoliko predjela, pasti i rižota, uz pažljivo odabrana mesa, čine osnovu menija. Ideja je jednostavna: dobra namirnica ne treba da bude opterećena suvišnim intervencijama, već da zadrži svoj ukus i karakter. Stefan je u kuhinji zadužen za sve, od pripreme do završnog serviranja, pa je kontrola namirnica i svakog koraka pripreme deo svakodnevnog rada.

Posebna pažnja posvećena je domaćim proizvodima, malim proizvođačima i ljudima iz njihovog okruženja. Sarađuju sa porodičnim proizvođačima sireva, delikatesa i drugih namirnica. Iza te saradnje stoje i porodične veze – deo namirnica nabavljaju preko suprugine porodice, što je još jedan način da se ideja porodičnog posla prenese i na tanjir.

Paste se prave ručno, a među jelima koja bismo izdvojili je Stefanova signature pasta - taljatele na bazi spanaća sa drniškom pršutom, suvom smokvom i maskarpone sirom. Kombinacija je promišljena, ukusi su lepo povezani, a jelo dovoljno karakteristično da se izdvoji sa menija.

Za početak obroka, domaća pašteta od bakalara na belo stiže na sto u vrlo lepom izdanju, uz zanimljiv čips od sipe, malo tartufa, pinjola, gela od limuna i kavijara od algi. Burata sa konfitiranim čeri paradajzom donosi jednostavniju, svežu kombinaciju, dok je tartar biftek pripremljen na starinski način – ručno seckan i poslužen uz domaći prepečeni hleb. Među glavnim jelima posebno se izdvajaju odležali stejkovi, sočni i lepo začinjeni, kao i biftek koji ide uz pire od celera. Kobasica od mangulice zaslužuje posebno mesto među mesnim specijalitetima.

Slatki završetak obroka takođe je deo porodične priče. Za deserte je zadužena mama, a ponuda je namerno mala i uključuje nekoliko pažljivo odabranih poslastica umesto dugačke liste. Posebno vredi probati njen kolač od rogača sa uljem domaće nane. Na kraju dolazi i mali znak pažnje koji zaokružuje iskustvo - svaki gost na kraju domaću čokoladu da se zasladi, i domaći liker od borovnice.

Uz hranu, važan deo identitetu Mama’s Bistro-u daje i vinska karta sa oko 200 etiketa. U fokusu su domaća vina i autohtone sorte. Vina mogu da se naruče uz obrok, ali i kupe za poneti, budući da restoran funkcioniše i kao vinoteka, uz mogućnost online poručivanja. Cene boca jasno su istaknute, a otvaranje boce, odnosno corkage fee, iznosi 1.500 dinara. Ponuda vina na čašu menja se iz nedelje u nedelju, kako bi izbor bio što raznovrsniji.

Ipak, ono što Mama’s Bistro izdvaja nije samo kombinacija restorana i vinskog šopa, niti činjenica da se na meniju mogu pronaći i ručno rađene paste i odležali stejkovi. To je način na koji sve funkcioniše - od pažljivo pripremljenog tanjira do gostoprimstva koje ne deluje uvežbano, već prirodno. U prostoru je zabranjeno pušenje, što dodatno doprinosi prijatnom boravku za stolom.

Mama’s Bistro možda nije mesto pored kog ćete zastati prvi put kada prođete Topličinim vencem. Ali sada kada znate šta se krije iza vrata, sledeći put uđite! Ponekad su upravo takvi restorani, koji ne traže pažnju na sav glas, oni kojima se najradije vraćamo.