Početna»Fino»Restoran nedelje»Ćevap kod Dekija
restoran nedelje Ćevap kod dekija vinski magazin vino finorestoran nedelje Ćevap kod dekija vinski magazin vino finorestoran nedelje Ćevap kod dekija vinski magazin vino finorestoran nedelje Ćevap kod dekija vinski magazin vino fino

Ćevap kod Dekija

Strahinjića Bana 71, Beograd
064 0000 505
www.cevap.rs
Da li je mesto koje se zove Ćevap kod Dekija uopšte restoran? Kiosk sa brzom hranom svakako nije, a postavkom i uslugom najbliži je bistrou. A bistroi su svakako restorani, i to oni u kojima bi trebalo da se jede dobro, jednostavno i pristupačno. Baš tako je kod Dekija, gde vas čekaju sređen, moderan i utegnut enterijer, bez jeftinog koketiranja sa „kafanskim“ – što prečesto viđamo na ovakvim mestima; udobna i senovita bašta; jasno profilisan jelovnik; jela poslužena u kvalitetnim, dobro dizajniranim posudama, bez besmislene dekoracije ružicama od šargarepe i sličnim stvarima; te mala, ali efikasna vinska karta... To je sve? Nikako!

Čak i da kod Dekija nema svega gore pobrojanog, on bi i dalje bio mesto u kome možete da pojedete jedan od najboljih roštilja u Srbiji. Zaštitni znak su mu, naravno, ćevapi. Pravo, odležalo, sazrelo i znalački začinjeno sočno juneće meso ispečeno na skari koja se loži ćumurom. Zatim savršeno sočni i mekani biftek koji se služi isečen na taljatu, i zbog koga bi trebalo da se postidi većina vlasnika onih groznih, kao kloniranih, lounge/gastro bar/restoran hibrida koji nisu odmakli dalje od gorgonzola i sosa od zelenog bibera, i čiji je biftek po pravilu žilava i bljutava grudva mesa udavljena pavlakom za kuvanje i dekorisana redukcijom balzamika.

Tu su i jedinstvene teleće krpice na kajmaku, jelo od tankih traka teletine kratko sotiranih na visokoj temperaturi. Dalje, tu su brizle, savršene u svojoj jednostavnosti, sveža teleća džigerica, ražnjići...Jedino čime nismo do kraja oduševljeni su kobasice. Jesu kvalitetne i stvarno domaće, ali stilski možda više pripadaju nekom drugom mestu. Tanke su i crvene, klasično roštiljske i kafanske i... dosadne. Mada, ovo je verovatno cepidlačenje.

Napokon, ono što nas je i nagnalo da baš sada pišemo o Dekiju, te da se kod njega vratimo nekoliko puta u poslednjih par nedelja, jeste njegova gurmanska pljeskavica, ultimativni roštiljski „piece of art“ i jelo koje slobodno može i na jelovnike fine dining restorana. Dakle, ista ona odležala junetina, obogaćena kockicama miročkog sira i zrele slanine od mangulice, te kolutićima sveže ljute papričice. Peče se samo u porciji za bar dvoje, od čak 600 grama mesa. Manju ne prave, jer, kako tvrde, samo u ovoj veličini mogu da je ispeku tako da ostane savršeno sočna.

Sveže salate, tople lepinje i druge prateće stvari ovde su podrazumevajuće dobre, a posebno je hvala vredna vinska karta, sa dobrim izborom srpskih vina i verovatno najpristupačnijim cenama u gradu.

Još dobrih restorana