Giulia

Zaista je retko u Srbiji naći restoran koji se nalazi u sklopu nekog tržnog centra, a da je to ozbiljan ugostiteljski koncept. Takav jedan lokal nalazi se u Beogradu, u trenutno popularnom ugostiteljskom delu grada i ime mu je Giulia. Reč je o dosta dobrom restoranu italijanske kuhinje, veoma luksuzno uređenom mestom, sa velikom baštom i pogledom na reku, dobrim osobljem, mladim i talentovanim šefom kuhinje i menadžerom sa iskustvom od dvadeset godina u ugostiteljstvu. Ovo sve, uz novi, sveži meni, lansiran pre samo nekoliko dana, razlog je za našu ovonedeljnu preporuku.

No, hajde da krenemo od početka. Bez obzira što je smešten u tržnom centru, kada uđete u restoran, odmah ćete izgubiti utisak da ste u šoping zoni, jer je potpuno zatvoren i odvojen od butika. Enterijer je i pomalo prefinjen i pomalo šik, veoma prostran i u njemu ima mesta za oko sto gostiju unutra, dok u bašti još toliko gostiju može da stane. Prvo što ćete primetiti je dugačak mermerni šank, uz dosta dobru postavku u sali. Stolovi su veliki i između njih je dovoljno prostora da gosti mogu da imaju intimu, stolice su veoma udobne, a sam servis je na veoma visokom nivou.

Ipak, hrana je to što nas je opredelilo da ovom restoranu dodelimo titulu najboljeg u prošloj nedelji, i naravno šef kuhinje, mladi Strahinja Milenković koji je zanat pekao u hotelima Square Nine u Beogradu i Kempinski u Portorožu, kao i u poznatom restoranu Landerik u Ljubljani. Njegov zaštitni znak su ručno rađeni, sočni i sveži ravioli punjeni junećim repom, posluženi uz ukusni krem od šargarepe i patlidžana. Od glavnih jela sa novog menija, osobuko sa domaćim njokama definitivno je pun pogodak. Ovde možete da probate i dosta kvalitetne komade odležalog mesa, i od morskih specijaliteta brancina, tunu i hobotnicu.

Ceo meni je lepo sveden i podeljen na glavna jela, ručno pravljenje paste i rižota, i desetak pica napravljenih na šamotu. U pitanju je napolitanski stil i margarita je dosta dobra, mada ipak, naša preporuka ide za picu sa specifičnim spojem aroma gorgonzole, kruške, spanaća i gvanćalea. I na kraju, sladoled na florentinski način – pravi, pravcijati đelato i autentičan i veoma ukusan tiramisu razlog su više za posetu ovom restoranu, naročito u ovim sunčanim februarskim danima.