Klub književnika

Malo drugačije ugostiteljstvo, lokalne namirnice i kultna beogradska bašta pojmovi su koji možda najbolje opisuju novi fenomenalni klub sa starim šmekom, Klub književnika, naš ovonedeljni restoran nedelje. A još ako svemu tome pridodamo ime Branka Kisića, genijalnog mladog šefa, potpuno je jasno da je stari Klub konačno stao na noge i uspeo da vrati stari sjaj.

Branko je na pravi način spojio srpsku i francusku kuhinju, a dobro je uradio i što je u svoj jelovnik uvrstio i neke klasike, koje je blago revidirao, a koji su asocijacija na klub, poput sarmica od zelja i čuvene krempite. Na meni je dodao i sjeničko jagnje i teletinu sa Peštera i sočni grilovani vrat od mangulice, ali i neka potpuno nova jela koja niste ni pomišljali da biste mogli da ih jedete u Klubu, a da će biti tako dobra, i tako „fine dining“, kao, na primer, rižoto od celera i crnog tarfufa. Sve to napravljeno je prepoznatljivim Kisićevim stilom kuvanja. I vinska karta je veoma pažljivo kreirana, dosta je pregledna i podeljena na vina iz Srbije, vina iz regiona i vina iz ostatka sveta.

Klub postoji već sedamdeset godina, i složićete se da nimalo nije lako nastaviti tamo gde je legendarni ugostitelj Buda stao i to posle pedeset godina uspešnog vođenja restorana. Definitivno je da je Kisić oživeo Klub, doveo malo drugačiju publiku i Beograđanima ponudio ukuse na koje su navikli, ali u potpuno drugačijem svetlu. Okupio je svoju ekipu talentovanih ljudi, od pomagača u kuhinji do menadžerke restorana, i za samo dve godine stvorio podjednako dobro mesto i za stare i za nove generacije. Konobari su i dalje nenametljivi, atmosfera domaćinska, i dalje pomalo boemska, a hrana…teško ju je opisati rečima, dostojna možda i titule restorana godine, a ne samo nedelje. Branko, svaka čast!