Suvobor

Suvobor je omiljena dorćolska kafana i jedno od retkih mesta koje je uspelo da sačuva atmosferu tradicionalnog domaćeg restorana. To je mesto u kome se više od muzike čuje zveket čaša i tanjira, restoran u kome konobari starog kova i manira prilaze gostu sa blokom u ruci i zapisuju porudžbinu. Karirani stolnjaci tu su da vizuelno upotpune pravi beogradski kafanski šmek koji ćete osetiti u vazduhu pri prvom susretu sa ovom kafanom. Ali, ne zbog dima, jer je ventilacija odlična, pa čak i na spratu koji je uvek po običaju dosta zadimljeniji od prvog nivoa.

Suvobor je oduvek bila kafana na dobrom glasu, ako ne računamo period od par godina neuspelih pokušaja restorana italijanske kuhinje i jedne kafeterije, a za ovo što je Suvobor ponovo danas, zaslužan je iskusni beogradski ugostitelj Srđan Stojanović, dobro znano lice domaćeg restoraterstva.

Zbog dobre hrane i poštenih porcija, fine kafanske atmosfere, ljubaznog osoblja i veoma posvećenog vlasnika, kafana Suvobor je i ovonedeljni restoran nedelje po izboru magazina Vino i Fino. A pre svega, zbog ćevapa, pazarskih čuvenih, od legendarnog Jonuza, koji se ubrajaju i u svojevrstan specijalitet Suvobora. To su juneći ćevapi, pripremljeni po starom pazarskom receptu koji se naravno, čuva u tajnosti, a za koje će vam svako ko je bio u Novom Pazaru reći da su najbolji koje je ikada jeo. I naravno, zbog pihtija, napravljenih baš kako treba, sa pravim odnosom mesa i želatina.

Ovde se jede i originalna bečka šnicla i pasulj sa kobasicom, uglavnom jaka hrana, iako se na meniju povremeno nađe i neko neočekivano jelo za kafanu ovog tipa koje bude takođe veoma dobro pripremljeno, poput hrskave, a sočne musake od boranije. Dan se započinje uz dobru kafu i još bolju rakijicu, a završava, najslađe, uz lenju pitu od jabuka ili baklavu, stvar je ukusa. I jedno i drugo veoma je dobro!