06.03.2016.
Caroline Gilby MW
BALKAN JE AUTENTIČAN I UNIKATAN
Žena koja titulu Master of Wine nosi od 1992. godine, u svet vina ušla je nakon stečenog doktorata iz botaničkih nauka, kada je shvatila da život ne želi da provede iz mikroskopa. Ocenjuje vina na važnim takmičenjima širom sveta, a predavač je i na najprestižnijijm vinskim školama. Poslednjih godina, publika često sreće Kerloajn Gilbi na festivalima i vinskim događajima u našem regionu, na kojima ona predaje i govori o vinima, sortama i podnebljima Srednje Evrope i Balkana. Za novi broj Vino & Fino, Gilbi govori o lokalnim i internacionalnim vinima, tržištu i globalnim vinskim trendovima.
Veoma ste često na Balkanu, znate puno o lokalnim vinima, često o njima predajete i pišete, na neki način ste se posvetili ovom regionu. Zašto ste se odlučili da se fokusirate baš na ovaj deo vinskog sveta u vašem radu?
Kada sam počela da se bavim vinom, odnosno prodajom vina, moj šef mi je tada dao tržište Istočne Evrope kao region na kome je trebalo da nabavljam vina za dalju prodaju u Britaniji. Počela sam 1989. godine, baš u periodu kada su se menjali režimi i padala gvozdena zavesa, pa sam zahvaljujući tome bila svedok nove ere ne samo u političkom smislu, već i u vinskoj industriji zemalja vašeg regiona. Kada sam ja počela, Jugoistočna Evropa je bila prepuna masovnog, industrijskog vina, a pogledajte gde ste danas! To iskustvo me je odredilo i na dalje, kada sma počela da o vinima pišem. I to na moju sreću – jer da sam se odlučila da se posvetim nekom važnom i već etabliranom vinskom regionu, sve ovo divno iskustvo ne bih mogla da steknem. Zahvaljujući svemu tome, svedočila sam i svedočim pravoj vinskoj revoluciji! Ljudi sa Zapada prečesto generalizuju i gledaju na Istočnu Evropu kao na prostor u kome je sve isto. Ja sam brzo naučila da ovde zapravo postoji fascinantan diverzitet kulture, tradicija, različitih teroara, sorti grožđa...
Koje su šanse našeg regiona na globalnom tržištu?
Trenutno je veoma uzbudljiv period, koji otvara puno šansi za vina sa prostora Balkana. Pre svega zato što su tradicionalni vinski regioni Starog sveta uglavnom dobro poznati potrošačima, dok većina istovremeno shvata da Novi svet nema mnogo originalnog da ponudi, odnosno, da je sve što dolazi odande neka vrsta kopije – i u smislu sorti i u smislu stilova. A vaša prednost je upravo u tome što imate unikatni identitet kroz svoje sorte grožđa i autentične stilove vina. Već danas na tržištu Velike Britanije možete da nađete tamjaniku, vranac, fetasku, istarsku malvaziju... Treba raditi na tome i dalje.
Za vinske regione Jugoistočne Evrope neki eksperti koriste zajednički termin „Nova Evropa“. U isto vreme, često se nastupa zajednički i pod imenom Balkan. Šta je bolje, da zaista idemo na to da nastupamo zajedno ili je bolje da to radi svaka zemlja zasebno?
Ne znam odgovor na to pitanje. Sa jedne strane, malo ljudi koji bi sutra trebalo da kupuju vaša vina na Zapadu znaju gde je zapravo Hrvatska ili Bugarska, a još manje kakva se vina tu prave. U tom smislu, u redu je ići zajedno, pogotovo pod imenom koje je prepoznatljivo i pokušati da se prevaziđe negativna politička konotacija imena Balkan. Sa druge strane, teško je predstaviti se pod jednim kišobranom, pošto su stvari ovde prilično različite od zemlje do zemlje. Međutim, morate da naučite da radite zajedno, čuvajući svoje posebnosti. Pogledajte samo tržište Velike Britanije koje ima oko 60 miliona ljudi. A mi ovde pričamo o državama koje u proseku imaju od 2 do 8 miliona stanovnika.
Kada ste popili svoju prvu čašu vina u životu, i šta je presudilo da odaberete vino kao nešto čemu ćete se posvetiti?
Prva čaša vina koje se sećam bila je na odmoru sa roditeljima, negde u Italiji dok sam bila dete. Sećam se da su pili neki italijanski „šampanjac“ – kako su ga nazivali, a verovatno je to bio neki Asti spumante. U svakom slučaju, ja sam se osećala tada strašno važna sa tom čašom. Međutim, vino sam kao životni poziv odabrala iz drugog razloga. Posle završetka svog doktorata iz botaničkih nauka otišla sam na odmor i sedeći na terasi uživala jednog popodneva u čaši dobrog vina. Tada sam se zapitala zašto bi svoj život provela iza mikroskopa, kad bih mogla da se bavim i nečim kao što je vino. Posle toga sam se zaposlila u prodaji vina, krenula u tu priču i nikad se više nisam osvrnula.
Po vašem mišljenju, šta su glavni globalni vinski trendovi?
Trendovi jesu nešto što proizvođači moraju da razumeju svakog trenutka. Potrošači danas traže više elegancije, pitkosti i balansa u vinima. Ako pričamo o Balkanu, čini mi se da neki vinari odavde još uvek ne shvataju da kvalitet ne znači nužno više tela, alkohola, tanina i uticaja drveta. Danas se traži više sofisticiranosti i elegancije, pa sa tim na umu traba pristupiti i proizvodnji premijum vina.
Iz ugla Vašeg dosadašnjeg iskustva, šta mislite: u kom se pravcu kreću stvari, šta čeka naš region u budućnosti?
Ako uopšte smem da predviđam, mislim da ćemo videti sve više vina sa ovih prostora. U Britaniji puno vina dolazi iz poznatih regiona, ali mali proizvođači, sa svojim originalnim vinima sve su popularniji i ima ih sve više. To su dobre vesti za Balkan, jer svi sad hoće da piju lokalno i autohtono. Ako se to prepozna i iskoristi na pravi način, to će dovesti do eksplozije vaše vinske industrije.
U Srbiji se u poslednje vreme vodi debata o smislenosti vinskih takmičenja i nagrada, a o nečemu sličnom nedavno su pisali i britanski Telegraf, kao i Džejmi Gud na svom sajtu. Šta je Vaš stav?
Vinska takmičenja su veoma važna. Međutim, morate da razumete da rezultati sa njih reflektuju određene sudije i određena vina, određenog dana. Postoji u svemu i nivo subjektivnosti koji utiče na rezultate, a koji se trudimo da izbegnemo upravo tako što imamo sudijske panele, gde više ljudi prilaže svoj stav i mišljenje. Proizvođače traba ohrabrivati da se takmiče, jer jedna značajna zlatna medalja jeste ono što jako pomaže prepoznatljivosti i prodaji vina, ne samo jedne vinarije, već i cele zemlje ili regiona odakle vino dolazi. Takmičenja jednostavno pomažu u izgradnji kredibiliteta. Čak i bronzana medalja sa važnih takmičenja može da doprinese mnogo.
Koji su vinski regioni u Jugoistočnoj Evropi koji su po vama posebno važni?
Pre svih bi izdvojila Štejersku, to je po meni fenomenalan region iz kog dolaze divna, ekspresivna i sveža vina, furmint i sovinjon posebno. Isto tako, i sjajna slatka vina. Tu je i Istra, a njihov najveći kvalitet – pored sorti i teroara, jeste način na koji rade zajedno. Tu je i Dalmacija sa svojim dramatičnim vinogradima, ali i Mađarska, odnosno Tokaj u kom se po mom mišljenju prave neka od najboljih slatkih vina na svetu, ali gde su jako uzbudljiva i njihova suva vina od lipolista i furminta.
Veoma ste često na Balkanu, znate puno o lokalnim vinima, često o njima predajete i pišete, na neki način ste se posvetili ovom regionu. Zašto ste se odlučili da se fokusirate baš na ovaj deo vinskog sveta u vašem radu?
Kada sam počela da se bavim vinom, odnosno prodajom vina, moj šef mi je tada dao tržište Istočne Evrope kao region na kome je trebalo da nabavljam vina za dalju prodaju u Britaniji. Počela sam 1989. godine, baš u periodu kada su se menjali režimi i padala gvozdena zavesa, pa sam zahvaljujući tome bila svedok nove ere ne samo u političkom smislu, već i u vinskoj industriji zemalja vašeg regiona. Kada sam ja počela, Jugoistočna Evropa je bila prepuna masovnog, industrijskog vina, a pogledajte gde ste danas! To iskustvo me je odredilo i na dalje, kada sma počela da o vinima pišem. I to na moju sreću – jer da sam se odlučila da se posvetim nekom važnom i već etabliranom vinskom regionu, sve ovo divno iskustvo ne bih mogla da steknem. Zahvaljujući svemu tome, svedočila sam i svedočim pravoj vinskoj revoluciji! Ljudi sa Zapada prečesto generalizuju i gledaju na Istočnu Evropu kao na prostor u kome je sve isto. Ja sam brzo naučila da ovde zapravo postoji fascinantan diverzitet kulture, tradicija, različitih teroara, sorti grožđa...
Koje su šanse našeg regiona na globalnom tržištu?
Trenutno je veoma uzbudljiv period, koji otvara puno šansi za vina sa prostora Balkana. Pre svega zato što su tradicionalni vinski regioni Starog sveta uglavnom dobro poznati potrošačima, dok većina istovremeno shvata da Novi svet nema mnogo originalnog da ponudi, odnosno, da je sve što dolazi odande neka vrsta kopije – i u smislu sorti i u smislu stilova. A vaša prednost je upravo u tome što imate unikatni identitet kroz svoje sorte grožđa i autentične stilove vina. Već danas na tržištu Velike Britanije možete da nađete tamjaniku, vranac, fetasku, istarsku malvaziju... Treba raditi na tome i dalje.
Za vinske regione Jugoistočne Evrope neki eksperti koriste zajednički termin „Nova Evropa“. U isto vreme, često se nastupa zajednički i pod imenom Balkan. Šta je bolje, da zaista idemo na to da nastupamo zajedno ili je bolje da to radi svaka zemlja zasebno?
Ne znam odgovor na to pitanje. Sa jedne strane, malo ljudi koji bi sutra trebalo da kupuju vaša vina na Zapadu znaju gde je zapravo Hrvatska ili Bugarska, a još manje kakva se vina tu prave. U tom smislu, u redu je ići zajedno, pogotovo pod imenom koje je prepoznatljivo i pokušati da se prevaziđe negativna politička konotacija imena Balkan. Sa druge strane, teško je predstaviti se pod jednim kišobranom, pošto su stvari ovde prilično različite od zemlje do zemlje. Međutim, morate da naučite da radite zajedno, čuvajući svoje posebnosti. Pogledajte samo tržište Velike Britanije koje ima oko 60 miliona ljudi. A mi ovde pričamo o državama koje u proseku imaju od 2 do 8 miliona stanovnika.
Kada ste popili svoju prvu čašu vina u životu, i šta je presudilo da odaberete vino kao nešto čemu ćete se posvetiti?
Prva čaša vina koje se sećam bila je na odmoru sa roditeljima, negde u Italiji dok sam bila dete. Sećam se da su pili neki italijanski „šampanjac“ – kako su ga nazivali, a verovatno je to bio neki Asti spumante. U svakom slučaju, ja sam se osećala tada strašno važna sa tom čašom. Međutim, vino sam kao životni poziv odabrala iz drugog razloga. Posle završetka svog doktorata iz botaničkih nauka otišla sam na odmor i sedeći na terasi uživala jednog popodneva u čaši dobrog vina. Tada sam se zapitala zašto bi svoj život provela iza mikroskopa, kad bih mogla da se bavim i nečim kao što je vino. Posle toga sam se zaposlila u prodaji vina, krenula u tu priču i nikad se više nisam osvrnula.
Po vašem mišljenju, šta su glavni globalni vinski trendovi?
Trendovi jesu nešto što proizvođači moraju da razumeju svakog trenutka. Potrošači danas traže više elegancije, pitkosti i balansa u vinima. Ako pričamo o Balkanu, čini mi se da neki vinari odavde još uvek ne shvataju da kvalitet ne znači nužno više tela, alkohola, tanina i uticaja drveta. Danas se traži više sofisticiranosti i elegancije, pa sa tim na umu traba pristupiti i proizvodnji premijum vina.
Iz ugla Vašeg dosadašnjeg iskustva, šta mislite: u kom se pravcu kreću stvari, šta čeka naš region u budućnosti?
Ako uopšte smem da predviđam, mislim da ćemo videti sve više vina sa ovih prostora. U Britaniji puno vina dolazi iz poznatih regiona, ali mali proizvođači, sa svojim originalnim vinima sve su popularniji i ima ih sve više. To su dobre vesti za Balkan, jer svi sad hoće da piju lokalno i autohtono. Ako se to prepozna i iskoristi na pravi način, to će dovesti do eksplozije vaše vinske industrije.
U Srbiji se u poslednje vreme vodi debata o smislenosti vinskih takmičenja i nagrada, a o nečemu sličnom nedavno su pisali i britanski Telegraf, kao i Džejmi Gud na svom sajtu. Šta je Vaš stav?
Vinska takmičenja su veoma važna. Međutim, morate da razumete da rezultati sa njih reflektuju određene sudije i određena vina, određenog dana. Postoji u svemu i nivo subjektivnosti koji utiče na rezultate, a koji se trudimo da izbegnemo upravo tako što imamo sudijske panele, gde više ljudi prilaže svoj stav i mišljenje. Proizvođače traba ohrabrivati da se takmiče, jer jedna značajna zlatna medalja jeste ono što jako pomaže prepoznatljivosti i prodaji vina, ne samo jedne vinarije, već i cele zemlje ili regiona odakle vino dolazi. Takmičenja jednostavno pomažu u izgradnji kredibiliteta. Čak i bronzana medalja sa važnih takmičenja može da doprinese mnogo.
Koji su vinski regioni u Jugoistočnoj Evropi koji su po vama posebno važni?
Pre svih bi izdvojila Štejersku, to je po meni fenomenalan region iz kog dolaze divna, ekspresivna i sveža vina, furmint i sovinjon posebno. Isto tako, i sjajna slatka vina. Tu je i Istra, a njihov najveći kvalitet – pored sorti i teroara, jeste način na koji rade zajedno. Tu je i Dalmacija sa svojim dramatičnim vinogradima, ali i Mađarska, odnosno Tokaj u kom se po mom mišljenju prave neka od najboljih slatkih vina na svetu, ali gde su jako uzbudljiva i njihova suva vina od lipolista i furminta.
