Za Marinu Cvetić čuli su i oni koji ne piju vino u Srbiji. Ona je „naša“ Italijanka, energična i harizmatična, žena kojoj morate da verujete, a koja danas stoji na čelu gazdinstva Mašareli, koje se čini uspešnije nego ikad. Vinarija Mašareli osnovana je u mestu San Martino 1978. godine, na temeljima tradicije koju je pokojni Marinin suprug Đani Mašareli nasledio od svog dede Đovanija koji je u svom podrumu proizvodio vina za potrebe porodice. Od početnih 2,5ha, vinarija danas gazduje sa više od 300 hektara vinograda u četiri različite regije Abruca: u Kjetiju, Teramu, Lakvili i Peskari. Najviše vinograda zasađeno je autohtonim sortama regije, trebjanom i montepulčanom. Osim vinom, gazdinstvo Mašareli bavi se i proizvodnjom maslinovog ulja, kao i vinskim turizmom.
Đani Mašareli bio je pionir, čovek koji je sledeći svoju viziju o svojoj vinskoj regiji uspeo da od potcenjenog Abruca u kom su se prioizvodila jeftina lokalna vina, stvori drugačiji, cenjeni Abruco, jedan od danas najprepoznatljivijih regiona Italije, mesto o kom se priča i u kome sada postoji niz vinarija koje su krenule putem gazdinstva Mašareli.
Od 1987. godine viziju o Abrucu i vrhunskim vinima zajedno sa Đanijem delila je i Marina Cvetić, koja je posle njegovog odlaska nastavila istim putem u poslu. Danas su u vinariji Mašareli na putu nova vina, ona poznata ostala su prepoznatljivog kvaliteta, imanje i proizvodnja su prošireni, a porodica nastavlja Đanijevom stazom. A ta staza uvek je bila snažno povezana sa idejom o autentičnosti, sa zemljom i tradicijom.
Koncept vina zapravo je koncept života, vino je pre svega težnja ka harmoniji – počinje svoju priču o vinu za naš magazin Marina Cvetić.
Kao i u životu, i u vinu je najvažnije da sve bude u balansu. Vina ne smeju da budu mlitava i beskarakterna, ali istovremeno njihov karakter mora da bude ukroćen i smiren – kaže ona.
Kada je vino u pitanju, imali ste najboljeg mogućeg učitelja. Kako je voditi vinariju Mašareli posle Đanija?Đani nas je naučio, uputio, sve postavio na svoje mesto pa je nama, porodici, sada zapravo lako da nastavljamo njegovim putem. Đani Mašareli bio je genije, on je pokretač cele naše priče i svemu što je on uradio i postavio nema šta da se doda, mi smo tu samo da interpretiramo njegovu kreaciju. Kao i sa vrhunskim umetničkim delima, tu nema šta da se izmišlja, sve je izmišljeno. Klasičnoj muzici nemate šta da dodate, možete samo da se trudite da budete vrhunski gitarista koji će delo da odsvira na najbolji mogući način. Muzika koju je stvorio Đani je klasika, trajaće stotinama godina. Ja sam samo izvođač posle kog će doći neko drugi, ali kompozicija će ostati ista.
Vrlo često se, kada mislim o Đaniju, setim one rečenice Martina Lutera Kinga:
I have a dream! On je imao san, ali ga je konkretizovao, pretvorio u javu. Đaniju su se smejali kada je davno pričao da će montepulčano iz Abruca postati jedna od najznačajnijih vinskih sorti u Italiji. Na kraju se ispostavilo da je on zaista našao dijamant, ali i da je umeo da ga izbrusi.
Vodite ozbiljnu vinariju u godinama kada svi osećaju posledice ekonomske krize. Ipak, vi ste u tom periodu osvojili nova tržišta i proširili vinski portfolio. To nije mnogima pošlo za rukom...Kriza nije izgovor, uvek je negde kriza, ako ne u jednom, onda u drugom kraju sveta. Ako se bavite bilo kojim poslom, morate da razumete da u svakoj krizi postoji klica mogućnosti, samo morate da znate da to iskoristite. Kad je kriza morate da radite više i bolje, morate da trčite brže. Zato mi danas svoja vina izvozimo u više od 50 zemalja, s tim da nam je američko tržište i dalje na prvom mestu.
Priča vaše vinarije je priča o podneblju i lokalnim sortama, priča o autentičnom. Danas je moderno reći „autentično vino“. Šta za Vas predstavlja taj izraz?To je zapravo svako vino koje predstavlja ne samo teroar, zemljište i klimu, već i ljude jedne regije, njihovu tradiciju i interpretaciju grožđa i podneblja. Recimo, na primeru naših vina, ja bih rekla da
Villa Gemma predstavlja nas, jer su to vina i snažna i nežna, onakva kakvi smo mi. To je autentično. Naša vina, ceo Mašareli mora da predstavlja ljude iz Abruca, i to jeste tako. Ili, ako uzmemo za primer naš merlo. Internacionalna sorta, a mi smo od njega napravili autentično vino, vino u kome se oseća naša regija. To je naš potpis, to je naša autentična interpretacija vina.
Šta je novo u vinariji i među vašim vinima?Teško je u vinskom poslu pričati o novitetima na taj način, jer je ovo posao koji traži vreme i posvećenost. Najnovije je to što krećemo sa sortom pekorino. Za sada su to mladi vinogradi, mlada vina, ali za dvadeset godina biće veliko zadovoljstvo raditi sa tim grožđem, tada će ono dostići svoj vrhunac. Mi ćemo današnje novitete predati iz ruke u ruku budućim generacijama, to je univerzalni koncept u ovom, i ne samo ovom, poslu.
Koje vino iz Srbije ste probali u poslednje vreme a da vam se zaista dopalo?Ja svake godine probam sve bolja vina iz Srbije, i na kraju, sve autentičnija. Ne mogu sve da nabrajam, ali recimo prokupac na mene ostavlja snažan utisak.