Pokazaćemo Srbiji da se dan može početi vinom!

Fruškogorska vinarija Erdevik, najstarija u Srbiji, nalazi se na terenu na kome se vino gaji još od vremena rimskog cara Probusa, a njena istorija je neobično bogata za naše prilike i datira još od grofa Livija Odeskalkija koji je iz Italije doneo traminac na naše prostore i 1826. godine podigao prvu vinariju u ovom selu. Danas se u vinariji Erdevik bave stvaranjem vina koja na tržištu uživaju takvu poziciju da se mogu piti i u svečanim prilikama i uz kućni nedeljni ručak, a tim ove kuće posvećen je viziji Srbije u kojoj vino postaje piće za svakodnevnu konzumaciju. Ramazi Inaišvili, menadžer prodaje u Erdeviku, član je tima koji je pre nekoliko godina doveo do renesanse erdevičke vinarije.

Inaišvili kaže da je minuli BeoWine Fair za njega bio još jedna prilika da se uveri da prava regrutacija potrošača u Srbiji tek počinje i da mu je drago da su vina iz Erdevika postala veoma prepoznatljiva, i po kvalitetu i po vizuelnom stilu koji ih prati:

- Naš stil prati tradiciju naše vinarije, a meni je jako drago zbog toga što smo uspeli da izgradimo njegovu vidljivost. Mi smo prezadovoljni februarskim Sajmom u Beogradu jer smo ostvarili mnogo novih kontakata i upoznali puno ljudi, a među njima i laika koji nemaju puno veze sa vinskim svetom. Takvi kontakti su nam jako bitni. Popularnost vina treba da nastavi da raste, a mi ne treba da budemo ograničeni na etablirane vinske događaje. Treba da regrutujemo nove potrošače i da zađemo među laike i približimo im vino. Oni treba da izgube tremu i da shvate da je to proizvod kao i svaki drugi. Mi smo čak želeli da pravimo nešto oko vina na studentskom maskenbalu! Pre dvanaest-trinaest godina i ja sam pio loša vina, i razumljivo sam imao averziju prema alkoholu. Treba sad posle tih katastrofalnih decenija za vino ovo piće vratimo na staze slave.

Na koji način se to može uraditi?

- Ljudi van vinskog posla treba da počnu da pričaju o vinima. Kada pričam sa starijim ljudima, neki mi govore da su po trideset godina pili neka određena vina, vršački muskat, kutjevačku graševinu...A onda su došle devedesete i pivare su agresivno nastupile na tržištu, sa ogromnim novcem. Mi ne možemo da se merimo sa time i one su dovele do toga da nas pivo pomeri u stranu. A nastup pivara, njihova priča, je to da u svakom momentu možete popiti pivo. Mi treba da preslikamo taj način promocije, da se dan može početi nežnim rozeom...Ali, treba da budemo svi složni da bismo zajednički predstavili vino kao važan deo opšte kulture.



Šta ste pokazali na BeoWine sajmu?

- Na Sajmu smo imali vino Bella Novella 2016, sovinjon barik Ex Cathedra za koga čekamo da se još stabilizuje u boci. Tu su naravno i Trianon,Omnibus Lector i Rosa Nostra, kao i Tri bele koze i Tri roze koze. Imali smo i vina koja mi zovemo potencijali, koji još nisu na tržištu ali smo ih ponudili kako bi videli šta ljudi misle o njima.

Imate vina upečatljivih naziva i etiketa, koja potrošači dobro pamte. Kako izgleda proces davanja imena u vašoj vinariji?

- Imena dajemo mi sami, bez ikakve marketinške agencije! Mi smo stara vinarska ekipa koja se skupi, probamo vina, gledamo šta radi konkurencija, kako te kupaže izgledaju i preko, i onda razmišljamo. Sav naš "vizibiliti" mora da bude u skladu sa našom tradicijom. Imamo osnovne smernice za izgradnju vizuala i brenda i negativnom selekcijom svodimo izbor na pet-šest etiketa. Probne etikete štampamo i lepimo na boce da vidimo kako to izgleda. I na kraju to mora da "klikne" i da svi, i tehnolozi i agronom i marketing i prodaja kažu da je to - to.Content kod nas uvek nastaje u kući, jer imamo viziju koju je potom lako ostvariti.

Ime Trianon sa sobom nosi i neke kontroverze, pre svega zbog Trijanonskog sporazuma koji se u Mađarskoj smatra za tragičan istorijski događaj....

- Dopalo nam se ime koje odgovara kupaži tri sorte. Nemamo distribuciju u Mađarskoj, ali se naša vina prodaju u Subotici. Događa se da Mađar poruči Trianon u restoranu, i kaže - ne otvarajte, ja ovo nosim kući! Pišu nam preko fejsbuka, objašnjavaju nam istoriju, vrlo dobronamerno, a mi govorimo da to zaista nema veze sa politikom i istorijom.

Širaz je jako zastupljen u vašim vinogradima, ali još niste napravili sortno vino od njega...

- Već pravimo sortni širaz! Njega smo stavili u najbolju burad koju smo mogli da nabavimo i pravićemo malu seriju koja će biti "za pokazivanje". Pitamo se i da li ćemo to uopšte prodavati ili ćemo sačuvati za goste naše vinske kuće. A u svakom slučaju imamo i druge planove sa širazom, bilo da će biti sortna vina ili kupaže u kojima je širaz dominantan.

Šta je dalje u planu sa Erdevikom?

- I dalje nam je osnovna koncepcija to da nemamo mnogo etiketa. Imaćemo premijum liniju u kojoj će biti barikirani šardone Omnibus Lector, biće Ex Cathedra barik sovinjon, potom jedna crvena kupaža u kojoj dominiraju širaz i kaberne. Vrlo smo fleksibilni jer, iako je vinarija stara, mi smo u stanju da "resetujemo" celu priču ako treba. Nama je bitno da ljudi po normalnoj ceni mogu da kupe vrhunsko vino. Za iste pare u ozbiljnijim vinskim regionima taj se kvalitet koji mi nudimo ne može dobiti.

Okrenućete se i vinskom turizmu?

Mislimo da je direktna komunikacija sa konzumentima najvažnija. Probaćemo da što više vina prodamo "na kapiji" i da se u što većoj meri približimo kupcima. Napravićemo vinski rizort u kome ćemo ponuditi nešto više nego što je to norma u vinarijama. Onaj ko hoće da dođe kod nas, poželeće da ostane ceo dan. Ovde se kao u geološkom preseku vidi cela istorija vinarije od devetnaestog veka do danas, i to može biti zanimljivo posetiocima.



Kako vam izgleda prošlogodišnja berba, sada kada su stigla vina iz nje?

- Berba za nama je odlična. A meni je neobično da nijedna ozbiljna vinska kuća u protekle dve godine nije pustila loše vino. Srbija je na jako dobrom putu.

Bavili ste se američkim fudbalom, a onda ste ušli u vinski posao. Neobična sudbina!

- Ja sam osnovao prvi klub američkog fudbala u Srbiji. U nekom trenutku sam napustio igru i bio sam pet godina predsednik kluba američkog fudbala u Srbiji. Posle sam počeo da radim ozbiljnije poslove, došla su deca na red, i tek potom vino u koje sam ušao sticajem okolnosti, zahvaljujući prijateljima. Ja jesam iz Gruzije koja je vinska zemlja, ali tada nisam ništa znao o vinima!

Pijete li gruzijska vina?

- Ko god da ode u Gruziju, donese mi bocu vina. A ja još nijedno nisam otvorio. Čekam zgodnu priliku da to probam sa ozbiljnom ekipom. Gruzini su, inače, otišli u krajnost, u krajnju avangardu, biodinamiku, amfore...Ranije su pravili milione litara i slali u Rusiju, a onda su im Rusi uveli sankcije i na taj način im zatvorili 95 odsto tržišta. Tada su se vratili "knjigama starostavnim" i počeli da prave vina sa kojima mogu da izađu u svet. Imali su sreću da su Englezi i Francuzi prepoznali taj teroar i puno uložili u njega. Jednom ću otići sa širom ekipom i videti kako se to radi. Možda ćemo doneti i neke sorte odatle i videti kako će se ponašati kod nas.